Cart

Kotrljanje nizbrdo, fudbal uzbrdo

Pretplaćeni na poštu
Facebook
Google+
http://www.ntcucenje.com/kotrljanje-nizbrdo-fudbal-uzbrdo-ntc-kampovi-2017
Twitter

Nakon 356 dana pripreme, 49 dana na kampu i 17 dana od poslednjeg kampa utisci su se polako slegli.


Avantura je počela na Žabljaku, nakon čega se nastavila na Gučevu i Jahorini, da bi se završila na kampu u Hrvatskoj u mestu Sveti Rok. Ako nas pitate koji nam je bio najlepši, odgovor bi bio isti kao kad deca pitaju mamu ili tatu „Koje ti je omiljeno dete?“, tako je i nama, „Svaki kamp na svoj način“. Krenimo redom.

Durmitor je sa svojom nadmorskom visinom, kristalno čistim jezerima i predelima od kojih zastaje dah bio odličan domaćin deci iz Crne Gore, ali i okruženja. Ove godine, neka deca koja su ranijih godina bila na Gučevu su odlučila da promene ambijent odabirom ovog kampa. Dugo ćemo pamititi deda Vukana koji je prvobitno zabranio da pravimo poligone i da se igramo na njegovoj livadi, koja je u blizini hotela. Kako je vreme prolazilo njega je sve više interesovalo šta mi to radimo i kada je proveo malo vremena sa nama, pokosio je deo livade osam dana pre nego što je planirao. Pošto je rekao da se to inače ne radi zbog kvaliteta sena, iskreno se nadamo da nam njegove krave neće zameriti i da će mleko, sir i kajmak ostati vrhunskog kvaliteta. Decu su bila oduševljena ovim potezom, jer niko to nije očekivao, pa su mu i simboličan poklon odnela. Na zagonetkama uz logorsku vatru, specijalni gost bio je deda Vukan koji je doveo svoje prijatelje sa unucima.

 

U vrsti odmah posle Durmitora, samo malo niža je njegova drugarica Jahorina. Tamo su nas ugostile naše kolege velikog osmeha i toplog srca, uvek spremni za druženje i zabavu. Prvi put smo imali NTC kamp u BiH i oduševili smo se decom koja su bila vredna, radna, spretna i okretna. Veliki plus bila je temperatura koja je bila više nego prijatna, što bi deca rekla „čak smo se noću pokrivali ćebetom“. Sva sreća pa je preko dana bilo toplo, pa smo mogli da isprobamo kako je trčati bos po stadionu dok su uključene prskalice. Najtoplije dane smo proveli u pećini Orlovača gde je temperature 20 stepeni niža, tako da ona jakna sa spiska stvari za pakovanje, nije bila višak. Čak smo i videli kosti medveda stare 16 000 godina, boravili u njegovoj dnevnoj i spavaćoj sobi, a karta za izlazak je bilo rešavanje zagonetnog pitanja koje nam je postavio Uroš Petrović.

 

Najviše vremena smo proveli na Gučevu, skoro dovoljno da se promeni adresa u ličnoj karti. Ovde ne možemo da ostanemo nepristrasni, jer je prvi NTC kamp ovog tipa održan baš tamo i deca koja dolaze su najčešće naši stari prijatelji, kamperi od ranijih godina. U prvi mah ne možemo sve da ih prepoznamo, jer deca rastu k’o iz vode, ali kad nam pritče u zagrljaj odmah nam je jasno o kome se radi. Iako naše Gučevo ne može da se diči visinom kao prethodne dve planine, može čuvenom travnatom nizbrdicom koja se proteže od hotela, pa sve do šume. Ove godine deca su održala kotrljijadu, pa je tako omiljena livada postala domaćin jedne nove discipline. Jedina zamerka bio je vreli avgust i deca su nas zamolila da sledeće godine smanjimo temperaturu. Mi ćemo nabaviti ventilatore za livadu, tako da je sve pod kontrolom.

 

Krajem avgusta posetili smo i NTC kamp u Hrvatskoj, koji je ove godine prvi put organizovan i sigurni smo da ćemo ih ponoviti, možda već na zimu. Divno mesto, blizu mora, blizu planine, blizu predela gde su snimane najlepše scene legendarnog filma “Winnetou”. Veliko uzbuđenje donela nam je poseta memorijalnom centru „Nikola Tesla“, gde smo se upoznali s velikim delima i idejama ovog bezvremenskog genija. Besprekorna organizacija i posvećenost naših kolega donela je nemerljiv uspeh. Deca su otišla kućama nasmejana i zadovoljna, prepuna životnih uspomena i novih poznanstava. Proveli smo nezaboravne dane prijateljstva. Uz nas je sve vreme stasit i veličanstvan, ponosno i dostojanstveno stajao Velebit.

 

Potvrda našeg truda je stigla uskoro u vidu brojnih pisama roditelja i dece. Sve zahvaljujući našem timu koji je sačinjen od iskusnih učitelja i vaspitača, mladih i vrednih entuzijasta, oni uvek imaju neku zanimljivu priču, interesantu igru ili zagonetno pitanje u rukavu, tako da dosada nikad nije gost na našem kampu. Tu je i raznovrsan sadržaj kampa koji je prvenstveno osmišljen od strane autora NTC programa dr Ranka Rajovića i koautora književnika Uroša Petrovića, a posle obogaćen i začinjen idejama naših maštovitih saradnika. Najteži momenat je kada se rastajemo sa decom, jer koliko se mi iskreno i drugarski ophodimo prema deci, oni to, iako ne znaju svi matematičke operacije, pomnože dvocifrenim brojem i vrate nam bez razlike.

Svašta može da se nauči od dece i to je jedan od najlepših delova kampa. Toliko toga osmisle i naprave od stvari iz prirode, a sve što pronađu u šumi, postaje rekvizit za igru. Iva i Veljko su pronašli štap koji je imao na sebi udubljenja, oni su pričali kako je to štap drevnog indijskog plemena. Insistirali su da dođe Ranko da im pomogne u dešifrovanju, kao jedina kompetenta osoba za to, a pomoć im je bila potrebna jer ipak imaju samo 5 godina. Petar i Vlada su patentirali džep koji su pravili pomoću čičkova. Kotrljanje po travi, fudbal na nizbrdici bosih nogu dok je s druge strane hotela ležao usamljeni betonski teren sa golovima koji čak imaju i mreže, traženje oblika od oblaka ili zvezda su samo neki od primera koje smo odabrali da dočaramo kreativnost dece. Ima jedan divan citat koji kaže „Nema sedam svetskih čuda u očima deteta, ima ih sedam miliona.“

UTISCI PREDAVAČA

Kada na odlasku sa kampa četrnaestogodišnja devojčica oduševljeno kaže :“Šta sam ja na kampu svašta naučila!!!“ primenjujući NTC tehnike kojima je ovladala sve vreme se igrajući, dobijate potvrdu da svako ljudsko biće, bez obzira na godine voli da se igra i da se tako najbolje uči.
Slavica Bobić

NTC kamp je ono što decu vraća prirodi, daje im potpunu slobodu uma i tela, osmeh postaje zaštitni znak, a drugarstvo začin svakog novog dana. U NTC kampu deca se uče: samostalnosti, odgovornosti, komunikativnosti, strpljenju i razigranosti.
Nataša Nikolić

Dve godine idem na NTC kamp kao predavač i oba puta je premašio moja očekivanja. Kamp za decu predstavlja mesto gde oni saznaju da mogu učiti ne samo u školi kroz klasičnu nastavu, već i u prirodi uz zabavu i druzenje, interaktivne NTC igre, davanje i dobijanje odgovara na sve ono što ih zanima. Deca postaju jedan veliki tim koji pobeđuje dajući šansu sebi i drugima da daju odgovore na pitanja i misterije Uroša Petrovića, mnogo ideja i stvorenih šansi daje poen koji se prikazuje ne brojem već znanjem.
Jovana Anđelković

U odsustvu telefona deca su bolje i više komunicirala međusobno. Pažnja sa telefona je preusmerena na drugare i okolinu. Bez obzira odakle su došla i što se nisu poznavala pre kampa, deca su se zbližila i združila i pokazali su kako se brzo ostvaruje bliskost među decom. Posebno smo primetili kako su se deca iz dijaspore lepo uklopila sa ostalom decom.
Marina Ilić i Aleksandra Petrović

Bilo je tu djece iz grada i iz sela, s kontinenta, iz Slavonije, Zagreba, s Kvarnera, Istre, Dalmatinske Zagore i s mora, iz dijaspore…svi smo funkcionirali kao dobro uhodani mehanizam. Dječje srce prepoznaje drugo dječje srce. NTC, radionice i poligoni, razne igre, priče i pitanja, otvorile su nas i povezale. Zajedno smo otkrivali, kreirali, stvarali, osmišljavali, gradili, rješavali, veselili se… Navijali smo jedni za druge, uzajamno se bodrili i hrabrili.
Vedrana Jerkić, Ana Starešinić, Nevena Runjić

Nama je ovo prvi kamp u našoj organizaciji i, iako smo se ‘slomili’ tokom priprema i samog kampa, čini se da smo mi oduševljene više nego sama djeca. Koliko god smo aktivnosti smislile da djecu umorimo, izgleda kao da ništa nije bilo dovoljno, jer što su više bili aktivni, to su bili energičniji i srećniji. Ne sjećamo se da smo ijednom morali povisiti ton, niti ijednog ma ni sitnog problemčića. I na kraju, potvrda ovog što smo napisale su povratne reakcije roditelja, koji su oduševljeni više nego djeca i jedva čekaju sljedeći kamp, čak i ona djeca koji su sve vrijeme tražili roditelje su obećali da sljedeći kamp neće proći bez njih!!
Milica Božić

Jahorinom je svaki dan odzvanjao dječiji smjeh i dječija igra. Zamislite kako su djeca uživala radeći NTC poligon sa pogledom koji se prostire sve do Crne Gore. Svako jutro smo iznova upoznavali prirodne ljepote ove planine kada nije pod snijegom. A da ne pričam o noćnim šetnjama i doživljaju kada ti uz logorsku vatru zagonetne priče priča Uroš Petrović (poželjela sam da ponovo budem djete)… Rodila su se divna prijateljstva kako među polaznicima, tako i među nama odraslima. Kući smo otišli sa osmjesima na licu (taj osmjeh se, bar kod mene, zadržao čitavu narednu nedelju), ali i dozom sete u išćekivanju idućeg avgusta na našoj olimpijskoj ljepotici…
Ivana Savić

UTISCI DECE

Sve je bilo savršeno! Prezadovoljna sam. Iako je bilo malo starije dece, devojčice sa kojima sam se družila bile su super, a i mlađa deca su bila ok (nekad i veoma smešna).
Marina, 13 godina

S obzirom da sam prvi put na ovakvom mestu sve mi se zaista puno svidelo. Sve je bilo zanimljivo i ništa mi nije bilo teško, osim penjanja na Crni Vrh. Sve je bilo zabavno, upoznao sam nove drugare i učiteljica Slavica Bobić je bila dobra prema nama.
Aleksa, 10 godina

Mnogo je lepo, puno čistog vazduha, lepa je hrana, puno smo se igralu u prirodi i valjali po travi… Sve je bilo lepo samo kratko traje.
Ognjen, 8 godina

Na kampu mi je bilo odlično, a najbolje je bilo kad smo gradili kućice od drveta jer smo dobili nagradu za najbezbedniju kuću!
Danilo Toza, 8 godina

Kamp je fenomenalan! Sve mi se mnogo dopada a sledeće godine ću ići na dva kampa!!! Naročito mi se dopada što ste dodali glumu sa Tijanom Kesić.
Tijana, 12 godina

Lepo je!
…..Nisam baš dobra sa komplimentima
Jelena, 13 godina

Bilo mi je kao kod kuće sa dve mame: Marinom i Sandrom
Kosta, 6 godina

Bilo mi je prelepo. Sve je bilo odlično, sem nekih šetnji po vrelom danu. Dopala mi se priča uz logorsku vatru i pravljenje kolibe. Bilo je zanimljivo kotrljanje niz brdo. Najzanimljiviji mi je bio Uroš Petrović zbog zagonetnih pitanja. Vaspitacica Jana je bila odlična. Dopalo mi se da visim na grani.
Maša, 7 godina

Ovo mi je treći put da sam na NTC kampu. Bilo je odlično, hrana je bila dobra, instruktori posvećeni i daju sve od sebe, aktivnosti su bile dobro raspoređene (jutarnje razgibavanje po mom mišljenju nije potrebno), svaki dan je bio ispunjen, uvek smo imali neku aktivnost, pa čak i uveče smo igrali košarku sa Vukom i Nemanjom. Jedina mana kampa je sto traje veoma kratko 🙂
Gvozden, 12 godina

Zbog mojih voditelja od prosle godine Vuka i Nemanje, ja sam jedva čekao kamp 2017. Nikada u životu nisam upoznao bolje i pametnije momke. Sve što oni govore i rade ja obožavam. Želio bih da ih poznajem cijeli svoj život!!!
Alek, 11 godina

Piše: Katarina Rajović

Pretplaćeni na poštu
Facebook
Google+
http://www.ntcucenje.com/kotrljanje-nizbrdo-fudbal-uzbrdo-ntc-kampovi-2017
Twitter

Ostavite komentar

POPULARNO MEĐU RODITELJIMA

PIŠITE NAM